Pojavljivanje Christophera Maloneya 2012. godine u The X Factor UK postalo je jedan od najnezaboravnijih trenutaka u istoriji emisije. Na scenu je izašao vidno preplavljen emocijama i priznao da je 25 godina cepao prijavne formulare pre nego što bi ih poslao, jer ga je strah uvek zaustavljao. Njegova iskrenost postavila je ton za trenutak mnogo snažniji nego što je iko očekivao.
Od samog početka, njegova nervoza bila je očigledna. Maloney, tada 34-godišnjak, drhtao je, borio se sa suzama i pokušavao da smiri glas pre nego što je počeo. Iza te anksioznosti krila se lična priča koja je trenutku dodala dodatnu emotivnu težinu. Nakon smrti svog dede, preselio se kod bake, koja ga je ohrabrila da konačno napravi korak i ode na audiciju. Izabrao je pesmu Bette Midler „The Rose“, koja je puštana na dedinoj sahrani, pretvorivši njegov nastup u iskrenu posvetu.
Prve note bile su nesigurne, ali sve se promenilo čim je ušao u melodiju. Njegov glas se otvorio—snažan, topao i samouveren—potpuno drugačiji od nervoznog čoveka koji je samo trenutke ranije stupio na scenu. Publika je ubrzo ustala, sve glasnije aplaudirajući sa svakim stihom dok je njegovo samopouzdanje raslo.
Sudije su bile podjednako iznenađene. Louis Walsh, Tulisa Contostavlos, Nicole Scherzinger i gostujuća sutkinja Geri Halliwell ustale su da mu aplaudiraju. Gary Barlow, vidno dirnut, sažeo je reakciju pitanjem: „Kako si uspeo da kriješ taj glas sve do sada?“ Njihova reakcija jasno je pokazala da je Maloney pružio nešto daleko iznad očekivanja.
Sa četiri entuzijastična „da“, Maloney je prošao u sledeći krug, a kasnije su ga gledaoci izabrali kao wildcard takmičara. Na kraju je zauzeo treće mesto, pretvorivši godine straha u jednu od najinspirativnijih priča o uspehu u emisiji.
